Da li je neko 50-ih i 60-ih godina prošlog veka zamišljao da ćemo razgovarati sa računarima? Ili da će gotovo svako u džepu imati pravi mali super računar.
Čak i 90-ih godina 20. veka morali ste sa sobom nositi vokmen, foto-aparat ili kameru, i težak i u to vreme veoma skup laptop računar da biste mogli sve što danas možete na vašem smartfonu.
Veliki broj aplikacija i mogućnosti smartfona, zapravo, i nisu u samom uređaju, već u "digitalnom oblaku" informacija, na udaljenim serverima, kojima upravlja veštačka inteligencija, popularno nazvana AI (skraćenica termina na engleskom - Artificial Intelligence).
Digitalne ideje i digitalne misli
Veštačka intelligencija je kao pojam nastala još sredinom 50-ih godina prošlog veka, a od sedamdesetih se smatra i posebnom naučnom granom. Iako većina smatra da se pojam odnosi samo na sferu računara i tehnologije, AI, zapravo, obuhvata i mnoge druge nauke - matematiku, statistiku, analizu govora i pisma.
Većina naučnika danas za sve računare smatra da su na neki način AI subjekti. I ne samo računari, već i smartfoni, uređaji za zabavu, uređaji koji upravljaju satelitima... Praktično, svaka nova mašina koju je napravio čovek ima neki stepen autonomije i samostalnog rada.
Poslednjih godina se fokus AI istraživanja stavio na obradu velike količine različitih podataka (Big data), pa tako AI može da predvidi cene akcija, vremensku prognozu ili čak koji će film biti popularan kod gledalaca.
Softver za stvari koje još ne postoje
Naučnici su veoma rano shvatili da AI algoritmi i softveri mogu da "vide smisao" u podacima koji su prikupljeni ne samo od različitih osoba, već i u različitim godinama, pa čak i decenijama. Sposobnost ovih softvera da sami uče i unapređuju način na koji obrađuju podatke vrlo brzo je našla primenu u fizici, hemiji i istraživanju svemira.
Najkorisniji alat za AI obradu podataka je "Bayesian Network", koji može da zajedno obrađuje potpuno nesrodne tipove podataka i fajlova. Što više podataka "uđe" u ovu AI mrežu, ona sve tačnije i kvalitetnije predviđa krajnji rezultat. Primer korišćenja Bayesian alata je AdSense, koji na ovaj način isporučuje tačno određene oglase na stotinama miliona web sajtova. I Xbox konzola za igrice kompanije Microsoft na svom Live portalu koristi Bayesian kako bi u realnom vremenu upravljala milionima igrača iz celog sveta.
Zanimljivo je da AI algoritmi mogu da tačno previde ponašanje i rad uređaja ili konstrukcija koji ne postoje u "stvarnom" fizičkom svetu - tako se predviđaju letovi budućih kosmičkih letelica, novih vojnih aviona, ali i velikih brana i vodosistema, mostova i zgrada - uz minimalna ulaganja i troškove.
Aleksandar Dimitrijević, profesor fizike, kaže da su ovakav softver i alati dostupni svima.
"Za moje polje fizike i analizu kretanja fluida postoji na desetine besplatnih alata na Internetu. Svi oni se oslanjaju na računarsko učenje i AI algoritme kako bi predvideli rezultate eksperimenta. Mnogi od njih se mogu i koristiti onlajn, pa tako ni snaga računara više ne igra neku veliku ulogu - budući da je kod naših istraživača finansiranje projekata česta prepreka u radu", kaže Dimitrijević.
Događaji koji se nisu ni desili
Veliki broj IT stručnjaka kao i CEOa digitalnih giganata, kao što su Google, Alibaba i Tesla, već par godina upozoravaju na negativne aspekte masovnog korišćenja AI tehnologije. Ovde se prvenstveno misli na korišćenje AI-jaa za praćenje i nadzor ljudi: ogroman broj kompanija iz Azije nudi (relativno jeftine) kamere za nadzor koje imaju ugrađen AI softver te mogu same da prate, snimaju i fotografišu subjekte te da taj zapis postave na internet ili pošalju na e-mail adresu.
Takođe, naprednije kamere mogu da identifikuju subjekte na osnovu pokreta ili načina kretanja, a tačnost im se povećava ako su osobu više puta snimile. Da to nije naučna fantastika pokazuju i podaci da je nekoliko stotina ovakvih kamera već u upotrebi u velikim gradovima u regionu.
Velika opasnost preti i od takozvanih deepfake softvera. Ovakav softver može da nekoliko video klipova spoji u jedan, ili da karakteristike jednog videosnimka upotrebi u drugom. Na internetu već kruži na hiljade ovakvih snimaka, u kojima Barack Obama čita Williama Shakespearea, holivudski glumci glume u filmovima snimljenim pre njihovog rođenja... Ova tehnologija veoma brzo napreduje, te će za par godina biti praktično nemoguće razlikovati autentične videosnimke od onih napravljenih Deepfake AI softverom.
Danijela Popović, marketinški stručnjak, kaže da već danas ne možemo "verovati svojim očima".
"Više od trećine videoklipova na društvenim mrežama se smatra na neki način obrađenim, odnosno njima je na neki način manipulisano. Pa i samo skraćivanje snimka menja kontekst - zamislite šta onda može softver koji 'stavlja reči u usta', i to u realnom vremenu - bukvalno više nećemo moći da verujemo ni jednom snimku", objašnjava Popović.
Virtuelni bankar za pravi novac
U poslednjih desetak godina AI softver je naročito veliku upotrebu imao u bankama i investicionim kućama. Tako AI može da vrlo precizno predvidi kretanja vrednosti akcija i valuta na tržištu, kao i povoljne trenutke za kupovinu i prodaju finansijskih proizvoda.
Ovakav softver se razvija i u regionu - kompanija Comtrade i njen deo CT Fintech osmislili su rešenje za interakciju klijenata sa bankama. Unyti Banking Chatbot, kako se zove ovaj softver, omogućava da korisnici budu direktno povezani sa svojom bankom te da obavljaju transakcije iz samih aplikacija za dopisivanje, kao što su Messenger, Viber i Snapchat. Klijenti mogu, takođe, postavljati pitanja o svom računu i bankarskim uslugama.
AI tehnologije imaju i neke "svakodnevne" primene. Tako je nedavno grupa holandskih istraživača razvila AI softver za videomontažu, pomoću kog su uspeli da snimak Apollo astronauta sa Meseca "uvedu u 21. vek". Originalni snimak je na nekim mestima bio oštećen, a na nekim i mutan i slabog kvaliteta. Veštačka intelligencija je uspela da izvrši potpunu restauracija snimka te da ga svetu predstavi u potpuno novom svetlu i u 4K rezoluciji.
Zapravo je to pravi opis AI tehnologije i veštačke inteligencije i šta sve ona može - do Meseca i nazad. I više od toga.
Piše:
Ivan Trajković / AJB
Atrakcija
